Vse najboljše Djole!
maj 11, 2008 v Art, maisha, Ušesom se toži po samoti, Vizualni smehi
Na današnji dan pred 55 leti je sredi ravnice nekdanjega dna panonskega morja na svet privekal enkratni panonski mornar Đorđe Balašević. Njegov glas se razlega naokoli že od davnega leta ’77, ko je započel glasbeno kariero s skupino Žetva. Od takrat se je v njegovem repertoarju zvrstilo nebroj odličnih pesmi, od ljubezenskih do politično-kritičnih in humornih. V svojem žanru praktično nima konkurence in je edinstven. Edinstven je tudi po svojih govorih med posameznimi pesmimi na koncertih. Edinstven je v svoji preprostosti. Naj ostane tak še dolgo in naj se njegov glas še dolgo sliši iz njemu domačega Novega Sada. Fino bi bilo, da bi se kaj oglasil tudi v Ljubljani, kjer je nazadnje nastopil (če se ne motim) pred tremi leti.
Tu pa je ena tistih Đjoletovih pesmi, ki pridejo najgloblje v srce.
Sve najbolje Đole tud od mene
pa res bo že čas, da se pojavi v Lj, ker čez njegov koncert v križankah ga pa ni!
en lep pozdarv pa velik smeha še naprej
Još sam bio sasvim mlad,
neke barske ptice sam lovio tad,
kad je došla da se kupa lepa protina kći.
Nije znala gde sam ja,
da je gledam, krišom, kroz trsku i šaš,
a preko reke noć je pala kao plašt.
Mesec tinja nad vrbakom,
srebri nebo, zveda roj,
i kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj…
O srce ludo, ludi sni,
već se moji drugovi momčili svi.
A ja sam hteo samo jednu:
lepu protinu kći.
Čudnom pesmom zvoni drum,
te su zime i svatovi došli po nju,
iz daleka, neki svet za mene tuđ.
Baš sam prošao sokakom.
Padao je prvi sneg.
I još ponekad zazvone praporci
što je odnose, ko zna gde…
Da se ženim, imam kad.
Ja sam, eto, ostao momak do sad.
Nikad više nisam sreo lepu protinu kći.
Jedan život, miran, tih.
Nekad bacim kartu il’ napišem stih.
Stvari teku, ja se držim izvan njih.
I ljubim dobre, ljubim lake.
Neke prave, a neke ne.
I sve su vile, sve su kraljice.
I sve su nevažne naspram nje…