april 19, 2008 v maisha, Stihi
Korak vstran. Se dotika mojega bojiš?
Pojma nimam, kaj tako te muči, da od mene stran bežiš.
Dan za dnem te gledam, a še vedno zame si uganka.
Topla dlan v moji dlani noč za nočjo mi manjka.
Pusti mi, da smejim se svoji čudni usodi.
Vsakič pelje me drugam, kam ta slepa ulica sploh vodi?
Kamorkoli pogled obrnem, pred nosom se zapro mi duri.
Tvoje zame vedno so zaprte. Vsak dan in ob vsaki uri.
april 12, 2008 v Art, Ušesom se toži po samoti, Vizualni smehi
Imamo ga – video zapis dogajanja 3. aprila zvečer na OŠ Prežihovega Voranca. Fino je bilo!
april 9, 2008 v maisha, Potovanja, Stihi
Pomaham, zadnji pozdrav,
preskočim dve strmi stopnici.
Zdrvim mim’ širnih dobrav,
prek k’terih odmevajo vlaka ti klici.
Mene nema ‘ko da čeka,
kad u sobu dođem hladnu.
Da suze obriše mi,
kad iz oka moga padnu.
Mene nema ‘ko da pita,
šta me boli, kako mi je.
Ja sam onaj, koji sreću
osjetio nikad nije.
Gdje ste noćas prijatelji,
zašto nikog više nema?
Da li čovjek može samo
živjeti od uspomena?
Gdje ste noćas prijatelji,
kako dušu da umirim?
Ako moram biti sam,
lakše mi je, da ne živim.
april 1, 2008 v Art, maisha, Povezave, Ušesom se toži po samoti, Vizualni smehi
